Istorijat

Sokolarstvo je lov pomocu sokolova i srodnih ptica grabljivica (jastreb, kobac, orao) i dresiranje ptica za lov. Ova vrsta lova stara je i rasprostranjena gotovo po celom svetu. Poznaju ga Tracani, Rimljani, Japanci, Kinezi, Kirgizi, Mongoli (Marko Polo u opisu jednog lova u Aziji tvrdi da je ucestvovalo 10.000 sokolara), Indusi i dr. narodi. U Evropi (Francuska, Italija, Nemacka, Holandija i dr.) sokolarstvo je uz lov sa gepardima, norocito omiljen u srednjem veku.

Sokolarstvo je bilo poznato i kod Južnih Slavena (vladari i visoki feudalci imaju dvorske sokolare). Kralj Sicilije Fridrih II napisao je o sokolarstvu Traktat u umecu lova sa pticama. Prizori iz lova sa sokolovima cesta su tema u likovnoj umetnosti.

Lov sa sokolovima i drugim pticama grabljivicama je bio poznat u drevnim vremenima, najraniji dokumentovani dokaz je otkriven tokom iskopavanja asirske tvrdave Dur Šarukin, zemljišni posed kralja Sargona II (722-705 godina pre Hrista), gde je na kamenu bareljefu prikazana dva lovca, od kojih jedan radi sa pticama u vazduhu. U II p. n. e. sokolarstvo je dobro poznato medu mongolskim nomadima, kineskim careva, na Korejskom poluostrvu, Indokini, Persiji i Bliskom istoku.

U zapadnoj Evropi, lov sa pticama grabljivicama je ostao nepoznat, ili nepopularan do III veka, bar o tome se ne pominje ni u rimskim ili grckim izvorima, uprkos cinjenici da je od I veka nove ere, došlo do masovne migracije naroda Centralne Azije. Tek 1274, car Svetog Rimskog carstva Fridrih II Hoenštaufen napisao Studiju «De Arte Venandi cum Avibus» ("Umetnost lova sa pticama grabljivicama"), koji opisuje pravila sokolarstva. U srednjem veku, i pored svoje popularnosti u mnogim zemljama u Evropi, sokolarstvo zbog zakonskih ogranicenja i dalje je dostupno samo višim klasama: na primer, u engleskom traktatu «Boke of St. Albans» (1486) tvrdi se da je Sivi soko samo za kneževe i vojvode.

Kod slovenskih naroda na teritoriji savremene Rusije postao je popularan lov negde krajem VIII-IX veka, verovatno pod uticajem nomada Hazara, koji su živeli na teritoriji današnjeg Dagestana i Donje Volge. U XII veku knez Oleg na svom dvoru ima odgajivacnicu sokolova. Rusko sokolarstvo dostiže procvat pod carem Aleksejem Mihajlovicem, a tokom njegove vladavine više od 3000 razlicitih ptica grabljivica gaje se u selima u blizini Moskve, Kolomenskom i Semenovskom. Sve ptice su bile podeljene u grupe, za svaku grupu bio je zadužen po jedan sokolar, koji je ispod sebe imao više obicnih sokolara i jastrebara. Cak se na dvoru uvodi poseban ceremonijal majstor „Cuvar sokolova“.

U Srbiji sokolarstvo nekada bilo je veoma rasprostranjeno, tacno se znalo ko kakvu pticu sme da drži, od obicnog coveka do cara kao sto je nekada Banovic Strahinja lovio sa Surim Orlom. Cak manastir Studenica bio je jedan od vodecih centara sokolarstva u ovom delu Evrope. Što ga je spasilo od rušenja pri najezdi Turaka. Jedno selo na Kopaoniku, Ðerekare, je dokaz da se u Srbiji sokolarstvo negovalo. Ime sela potice od reci Derekar iz grckog jezika, što na srpskom znaci sokolar.

Sokolarstvo danas

Sokolarstvo je dosta napredovalo kroz vekove i modernizovalo se.

Danas je sokolarstvo zastupljeno u dosta zemljamalja I u velikom je usponu.Sve je popularnije jer ljudi pocinju da beze iz gradova iz svakodnevnog stresa i okrecu se prirodi odnosno alternativnom lovu kao sto je sokolarstvo.Dostupnos vozila za teren, digitalne vage za merenje tezine ptica, odasiljaci za pracenje ptica u slucaju gubitka I unapredjena tehnike vestacke oplodnje omogucava nam da poteskoce u sokolarstvu lakse prebrodimo.

Danas se koriste I moderne tehnike lova iz auta kao sto je na primer urbani gradski lov sa jastrebom na vrane ili se sprovodi takozvana Bioloska Zastita od ptica stetocina uz pomoc dresiranih grabljivica koja se primenjuje u citavom svetu pa I na nasim prostorima.

Naravno ne smemo zaboraviti kako smo poceli sa sokolarstvom I treba tradiciju sokolarenja nastaviti u duhu istorije uz malo pomoci modernog doba jer samo tako ce sokolarstvo zasigurno ostati ono sto treba da bude- TRADICIONALNI NACIN LOVA